Српски културни и уметнички центар Св. Сава, до недавно познат као Cрпски културни клуб Св. Сава, основан је у Чикагу, 1952 године. Те исте године, захваљујући прилозима својих чланова, купљена је кућа у која постаје и остаје “српски дом” све до дана данашњег.

Кратак историјат

Српски Народни Покрет Обнове (СНПС) основан је у Немачкој 1944 године. Његови су чланови били познати као Душановци јер је ова организација била познатија под именом Душан Силни, а на њеном челу налази се др Слободан М. Драшковић.

Др Слободан М. Драшковић долази у Чикаго 1947. године и учествује на Свесрпком Конгресу да би се после Конгреса трајно населио у Америци. И организација Душан Силни прелази на амерички континент, али 1952. године, због америчких закона, мења своје име у Српски културни клуб Св. Сава и оснива се непрофитна корпорација под тим именом.

Две године по оснивању, СНПС покреће часопис Српска Борба са циљем да информише Србе који су се после рата нашли ван граница своје отаџбине. У периоду од 1946. до 1949. године часопис се штампа у Немачкој, а затим наставља у Француској, да би се коначно преселио у САД где је редовно излазио све до 1981. године.

Аутор више књига, др Слободан М. Драшковић је не само био један од оснивача Клуба, већ и један од стожера око кога се окупљала српска емиграција. Овај одломак је из књиге Којим Путем, а објављен је у месечнику Српска Борба, септембра 1983. године.

Први и основни услов за неуспех сваког великог посла је готовост да се прими ризик и опасност, да се ризикује неуспех и да се човек изложи опасности да буде уништен. У томе је сва суштина борбе за обезбеђење слободе и боље будућности српског народа. Несрећа је српске емиграције данс у томе што сувише много појединаца жели да се зове и сматра борцем против комунизма, али да се нипошто не изложи опасности, да што ради буде безбедно, да не угрози ни долар у банци, ни “џоб”, ни кућу, ни пензију, ни “сошал секјурити”, ни аутомобил, ни “вакејшен”‘, ништа! Замисли да су наши очеви и дедови ишли у ослободилачке ратове 1912, 1913 и 1914 с тим да нико не погине, него да сви сачувају све што имају и сви се здрави врате кућама! То је тачно шта хоће велика већина емиграната данас. А то не бива! Тако се велике и судбоносне борбе и ратови не воде.